Tapetarski radovi

Tapetarski radovi se izvode preko suve i ciste podloge.

Na starom zidu postojeca boja se mora odstraniti , zid se zatim gletuje masom za izravnavanje.

Tapete se lepe na cistu i suvu podlogu na preklop ili na dodir, sto ce biti dato opisom,sare moraju da se uklope,ivice zida ili rubovi oko otvora moraju tacno da se iskroje.
Sav lepak sa poda ili stola moraju odmah da se ukloni.

Jedinicna cena po kv iznosi od 5e do 10 e po kv u zavisnoti od vrste i tipa tapeta .

Jedinicnom cenom je obuhvaceno:

– Sav potreban rad i materijal ,
– Uzimanje mera i obracun radova,
– Koriscenje manjih aparata i alata,
– Sav spoljni i unutrasnji transport,
– Sprovodjenje HTZ mera,
– Osvetljavanje i ciscenje prostorija za radnike,
– Lake pokretne skele za rad na visini vecoj od 4 m
– Zastita poda i ciscenje svih odpadaka i necistoca,
– Zastitu izvedenih radova do primopredaje.
– Popravljanje malih neravnina na podlozi,
– Izrada uzoraka velicine najmanje od 0,30 m,
– Fino ciscenje podloge
– Gletovanje (kitovanje)
– Jedno skidanje i namestanje krila vrata i prozora.

Nacin obracuna ce biti dat svakom pojedinacnom pozicijom.

Tapete- dekorativne zidne obloge koje se vracaju u modu

Tapete su dekorativne zidne obloge koje se podjednako koriste u stambenim i komercijalnim prostorima.One mogu biti primenjene  na celoj ili odredjenoj povrsini zida ili koriscene  kao bordura  i pojedinacni element ukrasavanja.Tapete su izmisljene od strane Kineza,koji su postavljali pirincani papir  na zidove  jos u dvestotoj godini pre nove ere.Od tada, nekoliko kultura (ukljucujuci kinesku,arapasku,francusku,britansku i americku)je doprinelo poboljsanju tapeta tokom vremena preko razvoja materijala.Danasnje tapete su tehnoloski napredan proizvod koji je dostupan  u razlicitim materijalima,vrstama,stilovima i obrascima.Veoma su lake za postavku i one su vrlo izdrzljiva zidna obloga.
Tapete za komercijalne prostore su prozivod koji zadovoljava ili prevazilazi sve karakteristike i zahteve definisane nacionalnim i medjunarodnim normama.Ove specifikacije ili smernice definisu zapaljivost ,otpornost na cepanje,otpornost na habanje,perivost,mogucnost ciscenjaabrazivnim metodama i otpornost na mrlje.Tapete za stambene prostore takodje moraju da zadovolje odredjene specifikacije,ali one nisu tako stroge kao kod tapeta za javne prostore.Upotrebom tapeta se moze znacajno poboljsati izgled enterijera.Struktura,boja,motiv ili obrasci,velicina uzoraka kao i smer pruga daju znacajne opticke efekte,koji prostoru pruzaju ugodnu atmosferu,ali je mogu i unistiti ukoliko nema pazljivog planiranja i odabira.Pored toga sto tapete ozivljavaju dosadan zid i prostor,one imaju nekoliko prednosti :Tapete ce kamuflirati osteceni zid ,ublazice arhitektonske greske i dace zidu texturu.Tapete takodje pruzaju kombinaciju boja,dezena i tekstura,koja inace ne bi mogla biti postignuta ni sa jednim materijalom.Posebna prednost nekih vrsta tapeta jeste ta sto one mogu biti prekrecene ukoliko za tim postoji potreba.

Tapete se dele prema:
-Baznom materijalu grubih vlakana: papir,drvena piljevina,metal,plastika(vinil),koza,svila,tekstil,velur …
-Postupku bojenja : lak tapete,stampane tapete,sitostampane-tapete,foto-tapete…
-Za posebne namene :elektrosmog-tapete,termoizolacione-tapete,perive-tapete,podtapete(makalatura)…

Danas se zaista proizvodi mnogo vrsta ovih prakticnih dekorativnih zidnih obloga,od standardnih papiranatih ili plasticnih (koje su najpopularnije vrste),do platnenih, svilenih,jutenih,pamucnih s dodacima raznih perlica,sljokica,perja,kombinovanih od vise vrsta materijala,foto-tapeta,samolepljivih,vodootpornih,interaktivnih koje pri dodiru menjaju uzorke i boju itd…
Sve navedene vrste odlikuje dosta siroka lepeza uzoraka,od onih klasicnih,cvetnih ili baroknih,do raznih geometrijskih oblika,sa kuhinjskim motivima,raznih imitacijama zidova,cigli ili onih sa slikarskim skicama ili skicama raznih predmeta.
Tapete se sastoje od dva sloja:podloge i povrsine.
Podloga se moze praviti od papira,lateksa,akrila,tkane ili netkane tkanine.
Razlicite vrste podloga nude razlicite karakteristike koje uticu na postavku tapete.
Tapete bez lepka ili suve tapete zahtevaju primenu lepka ili paste na zadnji deo tapete,koja se potom postavlja na zidnu povrsinu.
Druge vrste tapeta ukljucuju predhodno nalepljene ili samolepljive tapete.
Predhodno nalepljene tapete su predhodno oblozene sa lepkom tokom proizvodnje.
Pasta (lepak)se aktivira sa vodom ili aktivatorom,a zatim se tapete kace.
Samlepljive vrste tapeta se zagrevaju vodom,aktivator ili lepak.Umesto toga,zastitna podloga se ljusti sa tapete,cime se izlaze lepak na njoj sa kojim se tapeta nakon toga kaci.Bilo koja vrsta tapeta mora biti postavljena na pravilno pripremljen zid.
Lepkovi za tapete su materijali za lepljenje koji se proizvode bubrenjem cvrste supstance u vodi (granulata ili praha).
Sirovina za lepak je tipicno skrob (iz krompira)ili proizvodi iz celuloze.
Ti lepkovi nisu vodootporni i nemaju veliku snagu lepljenja,sto za papir i nije neophodno.naga lepljenja se moze podesiti izmenom doziranja cvrste supstance.

Specijalni lepkovi za tapete pored skroba ili celuloze sadrze i deo plasticnih masa,koji nakon mesanja sa vodom funkcionisu kao disperzivni lepak.
Normalni lepak se koriste jednostavno i moze ih naneti i laik.Lepak ne ispusta stetna isparenja , a ukoliko lepak slucajno dospe na odecu ili kozu ,on se moze lako i jednostavno isprati.
Prirodni materijali iz osnove lepka su inace pogodno tlo za razvoj budji i gljivica,tako da je cesto potrebno dodavanje fungicida.Kod specijalnih lepkova za tapete vodite racuna o dodacima.Koristiti samo one lepkove cija je upotreba apsolutna prihvatljiva.Specijalni lepkovi se koriste uglavnom za teske tapete.
Sa aspekta zdravlja je bitno da li tapete i lepkovi sadrze lakoiisparljive ili srednje-isparljive materije,koje mogu osteti kvalitet vazduha u prostoriji i eventualno ugroziti zivote korisnika prostora u kojima se one postavljanje.Tapete zauzimaju dosta kvadratnih metara u nasim prostorima,a kvalitet njihovih materijala,bez obzira koliko bezopasno one delovale , jeste jedan od faktora koji odredjuje klimu stanovanja.
Povrsinski sloj tapeta obezbedjuje dekorativne elemente koji cine ovu vrstu zidne obloge atraktivnom i pozeljnom opcijom dekorisanja enterijera.
Ovi dekorativni elementi se postizu preko postupka porsinske obrade sloja i primene materijala kao sto su staklo,pesak,folija,trava i banbus i mnogi drugi.
Oni mogu biti sa teksturom,stilizovani ili sa obrascima ,a svaki od ovih povrsinskih obrada tapeta nudi razliciti vizuelni efekat.
Horizontalna sara cini prostoriju sirom,dok vertikalna sara utice na ljudsku psihu tako da plafon deluje vise.
Tamnije boje imaju tendeciju da ucine da prostorija izgleda manja nego sto zapravo jeste ,dok svetlije boje cine prostorije naizgled vecim.
Velike sare(gde postoji vertikalno rastojanje izmedju elemenata sara)sakrivaju nedostatke ,dok male sare imaju tendeciju da ucine sobu prostornijom.
Na osnovu simetrija sara,postoji sedamnest mogucih grupa tapeta sa sarama.
Tapete su uglavnom dostupne u rolnama .Jedna rolna sadrzi od dva do deset kvadratnih metara,a u zavisnosti od proizvodjaca.
Stvarna upotrbljiva kvadratura zavisi od ponavljajucih dimenzija sara – sto je veca udaljenost izmedju ponovljenih elemenata,manja je upotrebljiva kvadratura u rolni.
Tapete s uzorkom imaju na poledjini oznake sa upustvom.Oznake se odnose na ponavljanje uzorka na primer 64/32 znaci da se uzorak ponavlja svaka 64 cm i da vam treba jos 32 cm za podesavanje kod lepljenja.Standardizovana je sirina tapete za takozvane euro-rolne od 53 cm i duzina 10,05 metara,sto vam bitno olaksava izracun potrebne kvadrature tapeta.
Prilikom kupovine tapeta uzmite u obzir da ce odredjeni deo kvadrature otici na otpad zbog preklapanja i podesavanja uzoraka na tapetama.
Uvek je bolje kupiti nekoliko kvadrata vise nego da kupujete tacno u kvadrat,pa vam iz nekog razloga ne bude dovoljno tapeta,a vas prodavac upravo prodao zadnju rolnu (ova preporuka vazi za bilo koju vrstu obloga u enterijeru).
U poredjenu sa unutrasnjim bojama,tapete kostaju i do 4 puta vise po kvadratnom metru,a u zavinosti od vrste tapeta,materijala od koga su napravljenje i naravno proizvodjaca.
Medjutim ,ukolite planirate da zadrzite tapete u svome prostoru duze od 12 godina,one ce se izbalansirati sa troskovima krecenja svake cetri godine.
Kada kupujete tapete,vazno je da budete sigurni da su sve zidne tapete koje kupujete iz iste serije.Ukoliko nisu,stampa i boja mogu da se razlikuju.
Nekada je gotovo bilo pravilo i podrazumevalo se oblaganje celih zidova zidnim tapetama(setimo se samo dizajna enterijera stanova iz 1970-tih godina).
Vreme je prolazilo ,a ukusi,moda i obicaji se menjali i uredjenje enterijera sa njima,ali su tapete ipak uspele da opstanu kao dekorativna zidna obloga.
Bez obzira ne eventualne nedostatke ,uvek su se ponovno vracale i zauzimale svoje mesto u oplemenjivanju i dekorisanju stambenih i javnih prostora.
Tapete se danas retko koriste za oblaganje cele povrsine enterijera,vec se koriste akcentualno za isticanje odredjenog zida ili povrsine.Pored zidova se one postavljaju i na plafon,doduse u redjim slucajevima.
Danas tapete predstavljaju mala remek dela modernog dizajna koja cesto nose potpise poznatih dizajnera i arhitektama,i samim tim ne cudi sto su one postale ukras same za sebe,sa kojima se enterijeri pretvaraju u moderan ,ekskluzivan i prefinjen prostor za uzivanje.